Значајни датуми | Заштитник грађана

Значајни датуми

27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01

Међународни дан сећања на жртве Холокауста  

Генерална скупштина Уједињених народа је 2005. године донела званичну резолуцију о обележавању Међународног дана сећања на жртве Холокауста и установила да се на обележава 27. јануара, на дан када су 1945. године совјетске трупе ослободиле најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Аушвиц-Биркенау. Резолуција апелује на све фазе Уједињених народа да поштују сећање на жртве Холокауста и охрабрује развој образовних програма о историји Холокауста, са да се покаже одлучност да се помогне у спречавању чина геноцида у будућности.

27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01, 27.01

Свети Сава

Сети Сава је проглашен за школску славу. Тог дана све школе имају радни, али ненастави дан, уз организацију свечаних приредби и академија.

 

28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01, 28.01

Међународни дан заштите података о личности

Међународни Дан заштите података о личности (енг. Data Protection Day, Data Privacy Day) обележава се 28. јануара.

У склопу прославе, државне и приватне институције као и невладине организације и појединци широм света организују предавања, семинаре, окупљања и друге активности у циљу информисања грађана о значају заштите приватности и података о личности. Циљ је да сејавност што више информише о заштити личних података. Проблеме који се тичу заштите података о личности сусрећемо свакодневно, нарочито у дигиталном окружењу. И поред тога, када су информационо-комуникационе технологије у питању чињеница је да грађани нису довољно упознати са својим правима и слободама. Са изузетком ретких специјализованих курсева, о њима се не учи у школи или на факултету. Прослава Дана заштите података о личности има због тога информативни и едукативни карактер.

Заштита података о личности је једно од основних људских права. У Републици Србији заштита овог права гарантована је Уставом Републике Србије.

31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01, 31.01

Национални дан без дуванског дима

Циљ обележавања овог дана је подршка срединама без дуванског дима, како на радним и јавним местима, тако и у кућном окружењу. Пушење је водећи фактор ризика који доводи до смртности.

02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02, 02.02

Међународни дан заштите мочвара.

Међународни дан заштите мочвара  обележава се 2. фебруара на дан када је потписана Рамсарска конвенција 1971. године у Ирану. Први пут је обележен 1997. године. На овај дан државне институције, невладине организације и групе грађана сваке године организују различите активности како би подигли ниво свести о значају мочвара.

11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02, 11.02

Међународни дан жена и девојака у науци.

Широм света 11. фебруар, обележава се као Међународни дан жена и девојака у науци.

Идеја за Међународни дан жена и девојака у науци потекла је од Комисије Уједињених нација за статус жена. На 55. заседању ове Комисије, 14. марта 2011. године, усвојен је извештај са закључцима приступу и учешћу жена и девојака у образовању, науци и технологији, као и о промовисању равноправног положаја запошљавању жена и условима рада у овим областима. Децембра 2013. године Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о науци, технологији и иновацијама у којој је наведено да је пуна и једнака доступност и учешће у науци, технологији и иновацијама за жене и девојчице свих узраста императив за постизање родне равноправности и оснаживање жена и девојака у овим областима.

12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02, 12.02

Дарвинов дан

Дарвинов дан је датум који се обележава 12. фебруара, на дан када је рођен Чарлс Дарвин

Овим датумом наглашава се Дарвинов допринос науци. Прославе Дарвиновог рада организоване су још од његове смрти 19. априла 1882. године. Славља су се одвијала у Даун Хаусу, кући, у предграђу Лондона у којој су он и његови чланови породице живели. У Кембриџу се 1909. године скупило 265 научника из 167 земаља како би одали почаст доприносу овог научника, што је до тада представљало најмасовније окупљање ради указивања части овом природњаку.  У енглеском граду Шузбеј, у којем је Дарвин рођен, од 2003. године обележава се Дарвинов фестивал и он траје током целог фебруара. Године 2009. обележено је 200 година од Дарвиновог рођења и 150 година откад је написао чувено дело О пореклу врста, па су одржане посебне прославе широм света.

13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02, 13.02

Светски дан радија

Обележава се Светски дан радија. Установљен је 2011. године као сећање на 13. фебруар 1946. године када је први пут емитован програм Радија УН. Циљ празника је, између осталог, промоција овог електронског медија и свих могућности које пружа.

Без обзира на убрзани развој савремених технологија комуницирања, радио још увек остаје најраспрострањенији медиј. Због тога је Унеско 2011. године утврдио Светски дан радија и то 13. фебруара зато што је 1946. године први пут емитован програм Радија УН.

Радио користи око 95% светског становништва јер технологија коју захтева је приступачнија и једноставнија, па радио преноси могу досегнути и до најудаљенијих заједница. Према истраживањима чак 75% домаћинстава у земљама у развоју поседује бар један радио пријемник.

Кроз дугу историју радија можемо наићи на мало познате чињенице о његовом развоју. Наиме, Гиљермо Маркони се сматра “оцем радија” јер је 1896. године обавио први радио пренос, међутим он није слао глас већ радио сигнале. Први експерименти са преносом гласа су почели тек после 1900. године.

Маркони је 1909. године добио Нобелову награду за “допринос у развоју бежичних технологија”.

Допринос Николе Тесле развоју радија је мало познат јер се до 1943. године сматрало да су његови нацрти за дизајн радија уствари копија Марконијевих. Међутим доказано је да је он још 1892. године направио створио нацрт за први радио.

15.02, 15.02, 15.02, 15.02, 15.02, 15.02, 15.02, 15.02, 15.02, 15.02

Дан државности Србије

        Државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02, 20.02

Светски дан социјалне правде.  

Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила 20. фебруар за Светски дан социјалне правде.

Препознато је да су друштвени развој и социјална правда предуслови остваривања мира и безбедности унутар и између држава.

Препознато је да глобализација, повезаност тржишта и уклањање препреке у кретању инвестиције могу да подстичу развој економије и технологије и допуне побољшања животног стандарда људи широм света. То је, међутим, могуће остварити само ако се људска права, родна равноправност и достојанство поставе у основу развоја. Подсећање на ову нужност на данашњи дан је први корак у правцу достизања жељеног циља.

21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02, 21.02

Међународни дан матерњег језика

Датуми за обележавање које препоручују међународне организације углавном су највећи проблеми човечанства данас. Зато смисао обележавања таквих датума јесте буђење одговорности и свести најмлађих на којима свет остаје. Тако је и међународни дан матерњих језика настао као последица чињенице да у последњих неколико деценија матерњи језици убрзано, чак рапидно, нестају. То се не односи само на језике који немају писмо, на дијалекте, нито само на језике чији говорници физички нестају, него и на језике са дугом културном традицијом и релативно великим бројем живих говорника. Отуда се родила потреба не само за датумом који би утицао на свест човечанства, него и за дисциплином која проучава и убрзано описује језике који су у нестајању - лингвистичка екологија.
Конкретан повод да 1999. године УНЕСКО прогласи, а Генерална скупштина Уједињених нација својом резолуцијом то потврди, 21. фебруар као Дан матерњих језика јесте догађај из Источног Пакистана (сада Бангладеша). Тог дана 1952. г. полиција и војска Источног Пакистана (сада Бангладеша) убиле су неколико бангладешких студената у Даки јер су протестовали што њихов језик није проглашен званичним језиком. У знак сећања на жртве овог протеста у Даки подигнут је Споменик мученицима  који је постао симбол Дана матерњег језика. Неколико пута је рушен, и након тога  добио је своју коначну верзију – четири рама који представљају четири настрадала  студента и дупли рам који представља њихове мајке и земљу. 

05.03, 05.03, 05.03, 05.03, 05.03, 05.03, 05.03, 05.03, 05.03, 05.03

Светски дан енергетске ефикасности

Обележава сваке године 5. марта у част првог састанка светских експерата одржаном на овом дану, 1998. год. у Аустрији, како би разговарали о енергетској кризи и њеним могућим решењима.

Енергетска ефикасност подразумијева смањење губитка енергије без нарушавања конфора, стандарда живота или економске активности. Србија троши двоструко више енергије од светског просека, а чак шест пута више од неких земаља Ервопе. Како би се потрошила енергија смањила, држава је најавила да ће, ове године, пројекте енергетске ефикасности посебно финансирати

08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03, 08.03

Међународни дан жена 

Међународни дан жена или, колоквијално, Осми март, дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.Швајцарска је последња земља у Европи која је увела право гласа женама (1972). Као међународни дан жена, осми март (по први пут тачно одређени датум), прихваћен је 1917. године. Уједињене нације су од 1975. године, коју су прогласиле за Међународну годину жена и службено почеле обележавати Међународни дан жена. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, право гласа и многе друге. Обично се прославља даривањем жена цвећем.

08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03, 08.05, 08.03

Дан  црвеног  крста

Жан Анри Динан био је присутан када се 24. јуна 1859. године одиграла Битка код Солферина, после које је око 40.000 рањених и погинулих остало на бојишту. Динан је организовао становништво околних места да помогну рањеницима да сахране мртве, попишу имена погинулих и покушају да обавесте њихове породице. По повратку у Швајцарску написао је  књигу „Сећање на Солферино“, којом је започео борбу за хумано поступање са ратним заробљеницима. Динан се  залагао и за оснивање друштва које ће помагати рањеницима, упознао је све значајне људе тог времена у Европи са својим идејама. Комитет петорице (Динан, др Мануар, генерал Дифур, др Апио и правник Моније) основан је 17. фебруара 1863. године и тај датум се сматра почетком организованог рада Црвеног крста.

Већ 1864. године Комитет, тада под именом „Међународни комитет за помоћ рањеницима“, организовао је међународну конференцију и потписана је прва Женевска конвенција (16 држава) која регулише поступање са рањеницима у рату, уређује употребу симбола црвеног крста и црвеног полумесеца, као и заштиту медицинског особља и  неповредивост санитетских установа у ратним сукобима. Убрзо су основана и прва национална друштва, а Комитет је 1875. године променио име у Међународни комитет Црвеног крста, под којим делује и данас.

Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године.

 

15.03, 15.03, 15.03, 15.03, 15.03, 15.03, 15.03, 15.03, 15.03, 15.03

Светски дан потрошача

Светски дан потрошача(енг. World Consumer Rights Day) се слави сваке године 15. марта у целом свету

Светски дан потрошача установљен је одлуком Уједињених нација (УН) и први пут почео да се обележава 1983., а сваке године има неку посебну тему. Обележавање Светског дана заштите потрошача је прилика да се скрене пажња поред осталог и на значај начина остваривања права потрошача и зато Министарство овај дан годинама обележава у сарадњи са организацијама као кључним партнерима у спровођењу политике заштите потрошача.

У Србији како би помогли потрошачима у остваривању њихових права, Министарство трговине, туризма и телекомуникација финансира рад четири саветовалишта потрошача која воде удружења за заштиту потрошача на територији Београда, Војводине, Шумадије и Западне Србије и Јужне и Источне Србије.

 

20.03, 20.03, 20.03, 20.03, 20.03, 20.03, 20.03, 20.03, 20.03, 20.03

Светски дан среће

Светски дан среће се прославља сваког 20. марта, прогласиле су Уједињене нације, а иницијатор овог предлога била је Краљевине Бутан 2011. године.

Предлог да се Светски дан среће прославља сваког 20. марта је прихваћен једногласно – све 193 земље чланице су гласале за и донеле резолуцију 66-281. Циљ је да се повећа свест о важности потраге за срећом и добробити светског становништва, с обзиром да је потрага за срећом основни људски циљ. Резолуција препоручује правилан и уравнотежен привредни раст који се темељи на одрживом развоју, искорењавању сиромаштва и подстицању среће и благостања свих народа.

21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03

Међународни дан за елиминацију расне дискриминације

Међународни дан против расизма обележава се 21. марта у знак сећања на 69 људи који су изгубили животе током мирних демонстрација против апартхејда, 21. марта 1960. године у Јужноафричкој Републици. Генерална скупштина Уједињених нација је 1966. прогласила овај датум празником у намери да уједини све државе света око елиминисања расне дискриминације. У складу са тим, недеља од 21. марта до 28. марта се сваке године обележава као недеља солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације.

Образовање и пуна примена антидискриминационих прописа је најбољи начин за елиминацију расне дискриминације, истакла је Сузана Пауновић, директорка владине Канцеларије за људска и мањинска права поводом Међународног дана за елиминацију расне дискриминације.

Усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године треба да ојача ефикасност антидискриминационих мера државе и локалних самоуправа, на унапређењу положаја ромске националне мањине. Пауновић је подсетила да је Влада формирала Координационо тело са циљем ефикасног и координисаног спровођења свих мера и активности утврђених Стратегијом.

21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03

Светски дан шума

21.03. обележава се Светски дан шума, који је установљен 1971. године да би се указало на значај дрвећа и истакле бројне користи које од њих има  човечанство. Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа, живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03, 21.03



Дан  поезије

Организацијa Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године у Паризу, 21. март прогласила Светским даном поезије. Обележавање овог дана има за циљ да се кроз песнички израз подрже језичка различитост и језици који су угрожени. Промоција читања и писања, објављивања и проучавања  поезије у језичким заједницама широм света јесу начини да се обележи овај дан, а све с намером да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. УНЕСКО је проглашење Светског дана поезије препознао као могућност и начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Захваљујући поезији откривамо да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања.

Успостављање овог празника има идеју да охрабри: дијалог између поезије и других уметности, повратак усменој традицији рецитала, проучавање поезије, мале независне издаваче који најчешће и објављују књиге поезије.

Посебан циљ празника јесте да скрене пажњу медијима да поезију не представљају као застарео вид уметности, већ да је промовишу као један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет.

22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03, 22.03

Светски дан вода

Светски дан вода обележава се сваке године 22. марта. Тај дан је усвојен резолуцијом УН-а у децембру 1992. године. Већ од 1993. године овај дан је почео да се обележава и временом значај овог дана је почео да расте.

Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света. Такође од 2005. до 2015. се обележава деценија вода тако да Светски дан вода има посебан значај током ових година.

24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03, 24.03

Међународни дан борбе против туберкулозе

Међународни дан борбе против туберкулозе је дан који обележава Светска здравствена организација. Овај дан се обележава24. марта.

Светска здравствена организација прогласила је 24. март Међународним даном борбе против туберкулозе како би упозорила на важност превенције те болести, од које у свету годишње умире између три и четири милиона људи.

Крајем 19. века од туберкулозе је умирао сваки седми становник Сједињених Америчких Држава и Европе. А онда, 24. марта 1882. године др Роберт Кох је објавио своје откриће: бацил туберкулозе. У то време, ово је представљало најзначајнији корак у контроли епидемије и сузбијању ове тада веома смртоносне болести.

27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03, 27.03

Светски дан позоришта

Светски дан позоришта установљен је 1961. године, на предлог Међународног позоришног института (ITI, International Theatre Institute). Тога дана, 27. марта, у читавом позоришном свету организују се манифестације, а најзначајнија је порука, коју на позив Института, сваке године пише угледна личност из света позоришта. 

Прву поруку за Светски дан позоришта написао је 1962. године Жан Кокто (Jean Cocteau), прошле (2013. године) Дарио Фо, италијански драмски писац и добитик Нобелове награде за књижевност 1997. године. Ове године поруку је писао Брет Бејли (Bratt Bailey), јужноафрички драмски писац, редитељ и уметнички директор продукцијске куће TWV.

01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04, 01.04

Светски дан шале

Дан шале се у многим земљама обележава 1. априла. Тог дана људи једни другима праве безопасне смицалице и објављују лажне новости, с циљем да их доведу у смешан положај. Направљена шала је првоаприлска шала, а онај који прави смицалицу у тренутку објављивања смицалице узвикује Априли-ли. У неким земљама, као у Уједињеном Краљевству,Аустралији и Јужноафричкој Републици, подвале се праве само до поднева, а онај ко их направи после подне назива се априлском будалом. У многим другим земљама смицалице се праве током целог дана.

04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04, 04.04

Светски дан напуштених животиња

Сваке године широм света се 4. Априла обележава дан напуштених животиња.

Подаци говоре да је преко 600.000.000 животиња широм света напуштено, без адекватног смештаја, изложено екстремно високим или ниским температурама, честим малтретирањима од стране људи, гладно и жедно. Углавном је реч о псима и мачкама. Многи од њих нису рођени као луталице, већ су их се некадашњи власници одрекли и избацили на улицу, а тек један од десет ће наћи свој трајни дом.

Нажалост, број напуштених животиња је сваким даном све већи.

Неодговорни власници избацују свог “љубимца” на улицу ( не желе га више, немају довољно времена или новца, животиња је скотна, стара, болесна ).

Како највећи број животиња које имају власника или старатеља нису стерилисане/кастриране, долази до неконтролираног размножавања, што наравно резултира новим животињама на улици.

Животиње на улици препуштене су саме себи, озлеђене, болесне, гладне, а људи их злостављају, убијају

06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04, 06.04



“ Спорт има моћ да промени свет.“ – Нелсон Мендела

Међународни дан спорта за развој и мир прославља спорт и даје велики допринос образовању, људском развоју, здравом начину живота и светском миру. Дан служи да подигне свест о позитивном утицају спорта на унапређењу људских права, социјалног и економског развоја земаља широм света, подстицањем социјалне инклузије, фер игре и тимског духа.

Светски дан спорта  је иницирала 1993. године ТАФИСА, чланица МОК-а, међународна асоцијација покрета “Спорт за све”. Као чланица Међународног олимпијског комитета, ТАФИСА је покренула низ значајних међународних акција, од којих је међународни дан спорта најмасовнија манифестација спорта и спортске рекреације.
Светски дан спорта, који се у свету назива и Дан изазова (Challenge day) највећа је светска спортска манифестација у којој се градови различитих држава такмиче ко ће атрактивнијим програмом привући што већи број учесника у разним спортским и рекреативним активностима. Циљ је промовисати позитиван став према здравом, активном и креативном начину живота. Одржава се сваке године последње среде месеца маја.
 На специјалној седници одржаној 23. августа 2013. године Генералне скупштине УН донела је резолуцију којом се 6. април проглашава Међународним даном спорта за развој и мир. Овај датум је сећање на дан када су  отворене прве модерне Олимпијске игре у Атини 1896. године.

07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04, 07.04

Светски дан здрављa

Светски дан здрављa обележава се широм света 7. априлa сваке године под покровитељством Светске здравствене организације. Oдлука да се овај дан обележава као Светски дан здрављa донесена је на 1. скупштини ове организације, одржаној од 24. јунa до 24. јулa 1948. године у Женеви, пошто je 7. априла исте године одлука o конституисању СЗO званично ступила на снагу након што је и последња држава чланица УН ратификовала ову одлуку.

Светски дан здрављa се слави као годишњица оснивања СЗO, с једне стране, али у исто време организација користи тај дан да би скренула пажњу светске јавности на најзначајније проблеме у вези са здрављeм људи на глобалном нивоу. Светски дан здрављa данас признају и обележавају многе владе и невладине организације заинтересоване за јавно здрављe, a међу њима и Влада Републике Србије.

Сваке године СЗO и друге институције организују различита међународна, регионална и локална дешавања са фокусом на тему коју је за ту годину препоручила Светска здравствена организација. Oво подразумева организовање предавања, дељење промотивног материјала, медијске кампање, едуковање здравствених и других радника и појединаца свих узраста, организовање бесплатних прегледа и давање савета у домовима здрављa, Црвеном крсту, на јавним местима итд, и то не само на овај дан него често и током целе године. Циљ је да се укаже на конкретан проблем, да се подигне свест људи o његовом значају, као и да се предложе одговарајућe мере, односно конкретна решења и да се финансијски и на друге начине помогне свим регионима, с акцентом на оне који су најугроженији.

08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04, 08.04

Међународни дан Рома 

       Дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се Роми суочавају. Дан је службено био проглашен 1990. године у месту Сероцк у Пољској, месту четвртог Светског ромског конгреса Међународне ромске уније (IRU), у спомен на први већи међународни сусрет ромских представника који је одржан у Chelsfieldu крај Лондона 7—12. априла 1971. године. На том је конгресу донесена одлука о ромској химни за коју је изабрана песма Ђелем, ђелем (ромскиИшао сам, ишао) и одлука о застави за коју је одабрана плаво-зелена двобојница с црвеним точком у средини, симболом напретка и покрета, али и миграције Рома током историје.

17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04, 17.04

Светски дан борбе против хемофилије се обележава 17. априла.

Хемофилија је болест поремећаја згрушавања крви, односно урођени недостатак једног од фактора згрушавања крви . У питању је неизлечива болест чије последице могу довести до инвалидитета или чак смртног исхода. У Србији сваке године у просеку осам особа добије дијагнозу хемофилије.

20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04, 20.04

Међународни дан заштите од буке

Дана 20. априла обележава се међународни дан заштите од буке. Бука је звук који се субјективно доживљава као прегласан, неугодан или неочекиван.Под буком се подразумева сваки непријатан и непожељан звук, који се својом јачином издваја од осталих. 
Бука представља пратећу појаву савременог начина живота, нарочито у условима градске и индустријске средине, али све више и у условима сеоске средине. 
Бука на човека делује директно и индиректно оштећујући његово здравље, изазивајући умор и смањење радне способности, омета споразумевање, ремети концентрацију, одмор и сан. Може се сматрати као посебан облик стреса и загађености човекове радне и животне средине. 
Постоје индивидуалне разлике у реакцији на буку. Осим нивоа и фреквенције буке и дужине изложености, дејство зависиод личних карактеристика и става према нивоу буке. Ниво буке се изражава у децибелима (дБ) и креће сеу распону од нуле- минималне јачинекоју чуло слуха може да региструје, до 140 дБ када престаје слушна осетљивост и јавља се бол. Ниво буке нормалног разговора је 40-50 дБ. Бука изнад 90 дБ после дужег излагања може да доведе до оштећења слуха. Фреквенција звука изражава се у херцима (Хз) и означава број вибрација у секунди. За човека је посебно важна слушна осетљивост у подручју говорних фреквенција (500 до 4000 Хз)Губитак осетљивости у том подручју се посебно непријатно доживљава, осим утицаја на радну способност погађа шире социјално и психолошко функционисање човека. 
Поред директногдејства- оштећење слуха, бука има и екстра аудитивне ефекте. Делује на срце и крвоток, систем за варење, ендокрини систем, вишу нервну делатност и вегетативне реакције. Посебно се неповољно одражава на концентрацију пажње и опажање, утиче на опште расположење, изазива брже замарање, појачава агресију и раздражљивост. 
Поред буке на радном месту на човека неповољно делује и градска или комунална бука. 
Буком је ометено више од 50% европског становништва, а око 16% живи у „црним акустичким рупама“.Грађани, пре свега у развијеним земљама, веома јасно препознају проблем и указују на буку као главни чинилац који критично оптерећује популацију. 
Мерење јачине звука/буке је веома важно. Даје нам тачно одређену величину која описује и рангира звук. А то је неопходно код унапређења заштите од буке, акустике стамбених зграда, музичких и биоскопских дворана, израде квалитетнијих звучника и сл. Мерењима се омогућава прецизна, научна анализа ометајућих звукова. Интензиет ометања зависи од особе до особе, зависно од психолошких и физиолошких разлика између особа. 
Мерења нам јасно дефинишу када звук може да изазове оштећења и омогућавају нам предузимање одређених заштитних мера. 

21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04, 21.04

Светски дан књиге

Светски дан књиге и ауторских права обележава се сваке године 23. априла. УНЕСКО је 1995. на Генералној конференцији у Паризу донео одлуку о обележавању овог датума како би се промовисало читање, објављивање књига и заштита ауторских права.

Веза између овог датума и књига датира из 1923. године када су шпански књижари одлучили да одају почаст Сервантесу који је умро на тај дан. У то време традиција у Каталонији је била да се размењују руже и књиге.

Књиге продате на тај дан чине половину годишње продаје књига у овој шпанској покрајини. Уједно, 23. април се сматра датумом смрти Вилијама Шекспира.

Многе библиотеке, књижаре и установе културе обележиће и ове године Светски дан књиге и ауторског права.

22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04, 22.04

Дан Земље

Нека буду само мирни и весели Дани Земље у будућности за наш лепи васионски брод Земљу који наставља да се окреће и кружи у хладној васиони са његовим топлим и ломљивим товаром ведрог живота. –Секретар Уједињених нацијa У Тант 21. март 1971.

Наша планета стара је 4,6 милијарде година и због тога је морамо поштовати и чувати. Дан планете Земље или Дан Земље обележава се од 1969. године у више од сто педесет земаља света.

Више догађаја и активности довело је до установљавања овог светског празника.

Џон Маконел први је увео идеју глобалног празника Дан Земље при Унесковој конференцији за животну средину 1969. године. Те исте године дизајнирао је заставу Земље и прогласио 21. март за Дан Земље. Овај датум је изабран јер је тада на северној Земљиној хемисфери дужина дана и ноћи изједначена. Исто тако, тог дана на јужном  полу почиње шестомесечна ноћ, док на северном  полу почиње шестомесечни дан. Та једнакост разлика предстаља симбол планете Земље када се разлике заборављају и природа се обнавља. И данас се овај датум користи за органзовање манифестација која подижу свет о очувању планете Земље.

Годину дана касније, у јануару 1970. године Амерички сенатор и борац за екологију Гејлорд Нелсон одлучио је да националну обуку о животној средини назове Дан Земље и да се одржава 22. априла. У  време политичких превирања и разних студентских протеста овај догађај привлачи велику пажњу медија. Сенатор Нелсон тада препушта руковођење обуке студенту  Денису Хејсу. Манифестација добија велику популарност, прикључује се велики број грађана и дан земље постаје веома успешан на просторима Сједињених Америчких Држава.

Овај догађај покренуо је усвајање низа закона о заштити животне средине.

Након тога, од 1992. године,Дан планете Земље обележава се 22.априла, када је на Конференцији Уједињених нација о животној средини у Рио де Жанеиру установљен дугорочни Програм за промоцију одрживог развоја.

Циљ обележавања Дана планете Земље је да нас упозори на опасности које прете животу на Земљи, еко-системима, урбаним зонама услед развоја индустрије, потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена

26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04, 26.04

Дан заштите интелектуалне својине

Иако је коришћен много раније, појам интелектуална својина (ИС) правно је дефинисан и општеприхваћен тек с настанком Светске организације за заштиту ИС (World Intellectual Property Organization - WIPO). Ова организација настала је 1967. у Женеви с циљем промоције и заштите светске интелектуалне баштине и њених креатора.

Конвенцијом о оснивању Организације обједињене су Париска конвенција о заштити ИО и Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела. То значи да интелектуална својина у правном смислу обухвата право индустријске својине и ауторско право, односно читав сет посебних права која припадају креаторима нематеријалних (духовних) добара.

Развијене државе имају развијену законску регулативу и праксу којима се обезбеђује равнотежа између заштите ИС  и слободе њеног конзумирања, а питањима ИС баве се одговарајући државни институти и институције. Код нас је то Завод за интелектуалну својину Републике Србије који функционише као посебна организација у систему државне управе, у чијој су надлежности послови који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права.

На почетку новог миленијума (2001) установљен је и празник посвећен заштити интелектуалне својине, који се обележава сваког 26. априла. То је дан када се у многим државама широм планете организују различите акције којима се подиже свест о значају ИС у свету иновација и културног стваралаштва и о њеном доприносу општем развоју и обликовању друштва. Обично се каже да је то празник који слави иноваторе и уметнике и њихов утицај на развој човечанства.

28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04

Светски дан безбедности на раду
28. април
Светски дан безбедности и здравља на раду представља међународну кампању која промовише безбедан и здрав рад.
Највише повреда на раду дешава се у грађевини, индустрији и пољопривреди, па инспекција рада строже контролише послодавце који се баве овим делатностима.
Број тешких повреда на раду релативно се смањује, чему доприноси и нови облик рада инспектора. Најважније је створити амбијент за запослене у коме ће се запослени осећати слободно, сигурно, аутономно и равноправно.
Када је реч о безбедности радника, најважнија је превенција. 
Статистика показује да на сваких 15 секунди у свету радник умре због повреде на раду или последица задобијених на радном месту, а на годишњем нивоу тај број износи 2,3 милиона радника.
Најчешћа обољења у вези са радним местом су канцерогена обољења услед излагања отровним супстанцама, болести скелета и мишића, респираторна обољења, губитак косе, болести крвотока и заразне болести услед излагања патогенима. Глобално,само азбест проузрокује 100.000 смрти годишње. 
У пољопривредном сектору употреба пестицида доводи до 70.000 смрти услед тровања са акутним или дугорочним последицама.

28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04, 28.04

Међународни дан паса водича

Дан који људи посвећују својим најбољим пријатељима, и ономе што они чине да олакшају свакодневницу људима којима је то потребно. Пас у улози водича углавном служи слепим или слабовидим људима, како би им олакшао могућност кретања. Светска федерација паса водича нам даје увид у много информација које се тичу баш њихове улоге у свету. Између осталог они омогућавају својим власницима да путују независно и безбедно, дајући им самопоуздање и слободу, затим им помажу да се крећу улицама, проналазећи објекте, и помажући им да избегну препреке. Такође, помажу им приликом коришћења јавног транспорта, а пружају им и друштво и промовишу социјалну инклузију.Углавном се у ове сврхе користе лабрадори или златни ретривери, мада су у последње време у ове сврхе све чешће користе и немачки овчари.

Пси се пажљиво бирају у односу на специфичне потребе, физичке могућности, личност, величину, пословно и кућно окружење.Дакле пси нису само наши сјајни другари за игру, већ и брижне, интелигентна и заиста чудесна створења која помажу да животи људи широм света буду што радоснији.

29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04, 29.04

Дан игре

Дан игре је празник који је 1982. установио Међународни савет за игру при Унеску (Conseil International de la Danse – CID UNESCO) на иницијативу Међународног позоришног института.

За празник је одбран 29. април у част великог реформатора игре и креатора модерног балета Жана-Жоржа Новера, који је рођен на тај дан 1727. Празник слави игру као јединствену уметничку дисциплину чији универзални језик брише културне, политичке или етничке разлике међу људима. На дан празника широм света организују се бројне манифестације посвећене игри, а претходи им посланица коју из централне сале Унеска у Паризу сваке године у свет пошаље одабрани истакнути уметник из области игре.

И Србија учествује у прослави овог важног међународног празника. Под покровитељством Београдске секције Међународног савета за игру у различитим местима у Србији организују се манифестације, играчки фестивали, концерти и перформанси који афирмишу домаће плесно стваралаштво и скрећу пажњу јавности на лепоту игре и њено значење за човека.

01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05, 01.05



Међународни празник рада

4. маја 1886. стотине хиљада америчких радника су изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у штрајку. Нових 30.000 придружило им се следећег дана, то је довело већи део чикашке производње до застоја.

Страх од насилних класних сукоба обузео је град. Насиља није било у суботу и недељу, 1. и 2. маја. Али у понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек Кормик Риперу између радника чланова синдиката, који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4 члана синдиката, а повређених је било много.

Након инцидента, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече (4. мај) учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особа чији идентитет никад није утврђен бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт.

11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу.

250.000 људи постројило се дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју солидарност са погубљеним радницима. Од тада, на Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава у спомен мученицима са трга „Хејмаркет“.

 

03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05, 03.05

Светски дан слободе штампе

Светски дан слободе штампе обележава се 3. маја сваке године. Одлуку о обележавању Светског дана слободе штампе донета је на Генералној скупштини Уједињених нација како би се подигне свест о значају слободе штампе и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима и како би се обележила годишњица Виндхушке декларације, изјаву о принципима слободне штампе коју су саставила група афричких новинара 1991. године.

УНЕСКО обележава Светски дан слободе штампе одоржавањем УНЕСКО/Гиљермо Кано награда за слободу штампе за заслужне појединце, организације или институције који су дали изузетан допринос одбрани и/или промоцији слободе штампе било где у свету. Додељује се од 1997, на предлог независног жирија од 14 новинара. Кандидатуре се достављају од стране регионалних и међународних невладиних организација који раде за слободу штампе, као и земаља чланица УНЕСКО-а.

Награда је названа у част Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинар који је убијен испред канцеларије његовог листа Ел Еспектадор у Боготи, 17. децембра 1986. после Канових чланака који су сметали колумбијсим нарко-картелима.

УНЕСКО такође обележава Светски дан слободе штампе сваке године окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу штампе и агенције УН како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света. Свака конференција је центриран око теме у вези слободе штампе, медијско покривање тероризма, некажњивости и улогу медија у постконфликтним земљама.

08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05, 08.05

 Дан  црвеног  крста

Жан Анри Динан био је присутан када се 24. јуна 1859. године одиграла Битка код Солферина, после које је око 40.000 рањених и погинулих остало на бојишту. Динан је организовао становништво околних места да помогну рањеницима да сахране мртве, попишу имена погинулих и покушају да обавесте њихове породице. По повратку у Швајцарску написао је  књигу „Сећање на Солферино“, којом је започео борбу за хумано поступање са ратним заробљеницима. Динан се  залагао и за оснивање друштва које ће помагати рањеницима, упознао је све значајне људе тог времена у Европи са својим идејама. Комитет петорице (Динан, др Мануар, генерал Дифур, др Апио и правник Моније) основан је 17. фебруара 1863. године и тај датум се сматра почетком организованог рада Црвеног крста.

Већ 1864. године Комитет, тада под именом „Међународни комитет за помоћ рањеницима“, организовао је међународну конференцију и потписана је прва Женевска конвенција (16 држава) која регулише поступање са рањеницима у рату, уређује употребу симбола црвеног крста и црвеног полумесеца, као и заштиту медицинског особља и  неповредивост санитетских установа у ратним сукобима. Убрзо су основана и прва национална друштва, а Комитет је 1875. године променио име у Међународни комитет Црвеног крста, под којим делује и данас.
Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године.

Црвени крст је организација која делује у 189 држава широм света. 

09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05, 09.05

Дан Европе

9. маја 1950. године, Роберт Шуман је представио свој предлог креирања организоване Европе. Овај предлог, познатији као „Шуманова декларација“ (Schuman declaration), сматра се почетком креације онога што је данас познато као Европска унија јер је увод у Монтанску унију.

Данас, девети мај је постао европски симбол (Дан Европе) који заједно са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. На Савету Европске уније у Милану 1985. године је донесена одлука да се 9. мај сваке године обележава.

Дан Европе је прилика за активности и фестивале који Европу приближавају њеним грађанима и народима. За посетиоце су тог дана све институције Европске уније отворене. Тако на пример постоји могућност да се прошета салама где се доносе главне одлуке Европске уније у Бриселу. Мото пратећих акција сваке године одређује земља која је у том периоду председавајућа Европске уније.

Дан Европе 2006. године председавајућа Аустрија обележава акцијама посвећеним писцима и кафеџијској култури у Европи ("Слатка Европо"). У кафићима широм Европе се може пробати посластице из свих земаља чланица. Задужени писци су у тим локалима присутни да забележе приче грађана Европске уније. Све те приче изаћи ће као публикација у књизи на свим званичним језицима Европске уније.

15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05, 15.05

Међународни дан породице

15. мај је Међународни дан породице. Генерална скупштина Организације уједињених нација прогласила је овај празник резолуцијом A/RES/47/237 1993. године. Празником се истиче значај породице у међународној заједници. Први пут је обележен 15. маја 1994. године

17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05, 17.05

Међународни дан борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије

Годишњи празник који се обeлежава  17. маја с циљем координације међународних догађања којима се подиже свест о кршењима ЛГБТ права и потиче интерес  за  ЛГБТ права широм света. На 9. издању одржану 2013. комеморације су биле одржане у готово 120 земаља, у свим регијама света.

Оснивачи Међународног дана борбе против хомофобије успоставили су Одбор за Међународни дан борбе против хомофобије ради координације самониклих акција у различитим земаљама, промоције овог дана и лобирања за службено признање 17. маја. Датум Међународног дана борбе против хомофобије одабран је био у сећање на одлуку Светске здравствене организације (WХО) којом је 1990. хомосексуалност уклоњена из Међународне класификације болести.

18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05, 18.05

Дан  музеја

Реч Музеј потиче од речи Музе. Музе су биле заштитнице уметности и наука. Пo дефиницији међународног савета за музеје (ICOM), музеј је:  „некомерцијална јавна установа у служби друштва и друштвеног развоја, која у сврху проучавања,  образовања и задовољства комуницира с публиком и излаже материјална сведочанства о људима и њиховој околини“.

Са намером да се музејске установе приближе јавности, 18. мај је установљен за дан музеја. Поводом дана музеја саветодавни комитет ИКОМ-а сваке године предлаже одређену тему. Та тема омогућава музејима да пошаљу поруку својим локалним заједницама. Музеји организују изложбе, промотивне кампање и сличне активности. Осим тога, музеји нуде слободан улаз и продужено радно време. Основна идеја Међународног дана музеја је да истакне важност музеја за културну размену. То подразумева потенцирање и унапређење сарадње између различитих култура и народа.

21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05, 21.05

Дан културне разноликости за дијалог и развој

Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом 57/249 прогласила 21.мај Међународним даном културне разноликости за дијалог и развој. Усвајањем универзалне декларације о културној разноликости међународна заједница нагласила је важност дијалога између култура и своју посвећеност очувању разноликости.

Србија је једна од 135 чланица која је приступила Унесковој Конвенцији о заштити и унапређењу разноликости културних израза.

Све културе и цивилизације доприносе богатству човечанства. Културна разноликост је снага и њено очување је етички императив, неодвојив од поштовањa људског достојанства.

Културна разноликост ствара богат и разноврстан свет, повећавајући могућности избора и негујући људске способности и вредности, и да стога представља главни покретач одрживог развоја заједнице, народа и нација. Признавањем разноликости се јача међусобно поштовање и гради заједнички простор заснован на општим вредностима.

Културна разноликост чини заједничко наслеђе човечанства и треба је неговати и чувати

22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05, 22.05

Међународни Дан биодиверзитета

Природне ресурсе наше планете чине биљке, животиње, земљиште, вода, атмосфера, чак и сами људи. Сви заједно чинимо дeо екосистема наше Планете. Панета је, у последњих неколико деценија, почела да губи врсте и станишта великом брзином, што доводи до  кризе биодиверзитета.
Најједноставније речено, биодиверзитет је разноликост живог света на планети. Биодиверзитет на Земљи данас чине милиони различитих биолошких врста, које су производ четри милијарде година еволуције.
Сама реч “биодиверзитет” је релативно нова, озваничена је у 1985. години спајањем две речи, биолошки диверзитет.

Уједињене нације прогласиле су 22. мај за Међународни Дан биодиверзитета.  Конвенцијом о биодиверзитету, која је усвојена 1992. године на Самиту о заштити животне средине у Рио де Жанеиру, установљена је стратегија заустављања смањивања биодиверзитета који подразумева разноврсност гена, врста и екосистема на Земљи. Овај документ као главне циљеве поставља очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење његових компоненти и расподела добробити од коришћења ресурса. У Србији је 2009. године на основу конвенције донет закон о потврђивању конвенције о биолошкој разноврсности.
Циљу обележавање Међународног дана биодиверзитета или биолошке разноврсности је подизања јавне свести и повећања разумевања значаја очувања биолошке разнврсности као и неопходност заустављања опадања броја биљних и животињских врста.

05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06, 05.06

Светски дан заштите животне средине

Светски дан заштите животне средине (или околине) је дан који се обележава у целом свету сваког 5. јуна кроз разне активности и кампање, са циљем да се скрене пажња јавности на бројне еколошке проблеме и потребу очувања животне средине.

14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06, 14.06

Светски дан давалаца крви

Светски дан давалаца крви је дан у години посвећен добровољном давању крви. Обележава се 14. јуна - на дан када је рођен аустријски биолог и лекар Карл Ландштајнер (1868—1943), који је заслужан за откриће крвних група код човека, за шта је 1930. добио Нобелову награду.

Светски дан давалаца крви је почео да се обележава 2004. године у Јоханезбургу и 23. маја 2005. скуштина Светске здравствене организације је усвојила резолуцију којом се сагласила да се овај дан обележава сваке године и препоручила земљама чланицама да он постане саставни део националних програма за повећање броја добровољних давалаца. Ранијих година је такође било сличних догађаја - Светски дан здравља је 2000. био посвећен теми Blood Saves Lives. Safe Blood Starts With Me, а Међународна федерација донатора крви је још 1995. почела да обележава Међународни дан давалаца крви.

Широм света 14. јуна се организују различите манифестације са циљем да се подигне свест о виталној улози трансфузије крви у спасавању живота и унапређењу здравља људи, као и да се апелује на људе да редовно дају крв како би се спречиле несташице у болницама и клиникама, а посебно уземљама у развоју где су количине прикупљене крви веома ограничене.

15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06, 15.06

Међународни дан борбе против злостављања старијих

Уједињене Нације су, у децембру 2011. године, указале да је  злостављање старијих јавно - здравствени и социјални проблем који угрожава здравље старијих и крши њихова људска права. Као проблем који захтева реаговање међународне заједнице, одлучено је да се 15. јуни уврсти у календар Уједињених Нација као Дан борбе против насиља над старијима.

Старије особе су веома специфична и рањива група, а насиље над њима је обавијено велом тајне. Због стида и страха нерадо признају да их ближњи злостављају, а не постоји јединствен начин систематског евидентирања насиља у породици, које чини чак 95,7 одсто свих случајева насиља над старијима.  О насиљу се у свету отворено пише од друге половине двадесетог века, а у Србији се овој теми придаје већи значај у последњих десетак година.

11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07, 11.07

Светски дан становништва

Светски дан становништва обележава се у јулу зато што је тог месеца 1987. године светска популација достигла број од пет милијарди становника. Генерална скупштина Уједињених нација уврстила је овај дан у календар светских манифестација. Од 1990. године обележава се Светски дан становништва у складу са актуелном темом и тренутним потребама, како би се унапредиле развојне стратегије Уједнињених нација и држава чланица.
Репродуктивно здравље је суштина визије Популационог фонда- света у коме је свака трудноћа жељена, сваки порођај безбедан, а потенцијали сваког младог човека испуњени. Проблеми са репродуктивним здрављем су и даље главни узрок болести и смрти жена у порођајним годинама широм света.
Већина глобалних питања и проблема који захтевају хитно решавање односи се на младе особе, девојке и жене, затим на смањивање сиромаштва, побољшање репродуктивног здравља, старење популације и урбанизацију.
Oко 225 милиона жена у свету које желе да избегну трудноћу не користе сигурне и ефикасне методе планирања породице из разлога који се крећу од недостатка приступа информацијама или услугама, због недостатка подршке од њихових партнера или заједница. Већина ових жена са незадовољавајућим знањем или приступом контрацепцији живи у 69 најсиромашнијих земаља на свету..

28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07, 28.07

Светски дан борбе против Хепатитиса

Од 2010.године Светска здравствена организација (СЗО) је установила 28. јул  као дан обележавања борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а  Б.

У свету се годишње региструје 1,4 милиона оболелих од хепатитиса А који услед лоше опште хигијене као и недостатка безбедне воде за пиће и лоших хигијенских навика погађа махом најнеразвијеније земље Африке и Југоисточне Азије. Вирусом хепатитиса Б и Ц инфицирано је око 325 милиона људи, Годишње од ових инфекција умре око 1.300.000 људи, што је једнако смртности од ХИВ/АИДСа, туберкулозе и маларије. Хронични хепатитис Б и Ц су главни узроци настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлози за трансплантацију јетре у Европи.

Активности обележавања Светског дана хепатитиса су усмерене ка позитивним променама у превенцији и лечењу ових инфекција, да би се допринело постизању главног циља прве Глобалне здравствене стратегије 2016 – 2021: елиминацији вирусних хепатитиса у будућности. Активности укључују потстицање појединаца, партнера и јавности, те изградњу и јачање политичке воље за спровођење Глобалне здравствене стратегије о вирусним хепатитисима коју је СЗО усвојила 2016. године и Глобалних циљева одрживог развоја, који укључују елиминацију вирусних хепатитиса у следећих тринаест година.

12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08, 12.08

Међународни дан младих

Међународни дан младих  се слави 12. августа. Први пут је обележен 2000. године, са циљем  да се скрене пажња на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената. У Републици Србији обележава се од 2007. године у организацији Министарства спорта и омладине.
Према проценама Уједињених нација, а како саопштава генерална директорка Унеска Ирина Бокова, половина светске популације је млађа од 25 година. Она се суочава са многим неједнакостима и неправдама. Некоме фали новца за искоришћавање потенцијала, некоме вештина, знања и самопоуздања, а некоме посao. Она сматра да овај дан треба искористити за признање доприноса младића и девојака широм света развитку друштва. Она наглашава да ће омладина свет тек наследити, али га већ данас мења.
„Млади људи су извориште идеја за иновације. Они су данашњи мислиоци, разрешивачи проблема и катализатори мира. Они су најјачи заговорници правде и достојанства на свету. Ипак, потребни су им добри послови, квалитетно образовање и приступ култури за све. Потребно их је саслушати и укључити у друштво.“ — Ирина Бокова, Унеско.
Међународни дан младих сваке године има другу тематику, само је прве године манифестација је била свеобухватна, без теме. Тако је 2013. тема била миграција младих, 2012. партнерство са младима, 2011. променимо наш свет, 2010. дијалог и међусобно разумевање, 2009. одрживост,  2008. млади и климатске промене, 2007. тема је била будите виђени и чувени.

19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08, 19.08

Светски хуманитарни дан

Данас се свуда у свету обележава Светски хуманитарни дан, када се одаје пошта онима који се суочавају са опасностима и невољама како би помогли другима.

Успоставила га је Генерална скупштина 2008. године како би се обележила годишњица бомбардовања седишта Уједињених нација у Багдаду 19. августа 2003. године када је погинуло 22 радника Уједињених нација међу којима је био и Специјални изасланик Генералног секретара УН у Ираку, господин Серђо де Мело.

08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09, 08.09

Дан писмености

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Осим тога, Генерална скупштина Уједињених нација је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.

Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975.) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права.

Најновији подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. Подаци УНЕСКО-а из 2006. године говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према попису становништва, из 2002. године, у Србији је било више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година... Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5 % има факултетску диплому.

16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09, 16.09

Дан очувања озонског омотача

Генерална скупштина Организације уједињених нација, која је један од шест главних органа Организације уједињених нација одлучила je да се овај еколошко значајан датум обележава 16. септембра. Датум није изабран случајно, одабрана је годишњица  успостављања Монтреалског протокола. Протокол је започет 1987, а датум којим се слави овај споразум, успостављен је 1994. године.

Овај протокол, који је добио назив по канадском граду у коме је донесен, обавезује земље потписнице да смање употребу супстанци за које се оправдано сумња да оштећују озонски омотач. То су познати фреони, који се користе за клима уређаје, фрижидере и дезодорансе у спреју.

Протокол се дорађивао, пооштравао и мењао у много година које су уследиле. То не чуди, јер је проблем којим се бави веома сложен. На пример, замена за фреон која се научницима учинила солидним решењем, показала се као веома моћан загађивач (десет хиљада пута више него озлоглашени угљен-диоксид) који изазива глобално отопљавање. И даље се решења траже, али и поред тога, овај споразум је дао резултате. И то су научници доказали, а предвиђају да уколико се што више земаља укључи, озонски омотач ће се до средине овог века потпуно обновити. Већ сада се уочава да промене на боље има.

И Србија је укључена у протокол, јер је донела Закон о ратификацији Монтреалског споразума.

22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09, 22.09

Светски дан без аутомобила 
Дан без аутомобила, 22. септембар, обележава се широм света.
Обележавање Светског дана без аутомобила има за циљ подизање свести јавности о опасности од превеликог загађења животне околине, указивање на све озбиљније климатске проблеме и све већу штету коју правимо озонском омотачу, као и промовисање еколошког и здравог начина живота.
Идеја је установљена током нафтне кризе 1973. године, али је иницијатива за обележавање овог дана покренута тек 1994.
Највећи загађивачи ваздуха су аутомобили, камиони, фабрике, електроенергетска постројења и домаћинства која се греју на дрва, угаљ и нафту.
Дан без аутомобила у Европи, замишљен је тако да се сваког 22. септембра одређени делови града затворе за аутомобиле. Овај дан промовише развој бициклизма и осталих немоторизованих кретања на градским и ванградским деоницама.
Потписивањем Завета од стране Министра саобраћаја и телекомуникација Републике Србије, Србија је приступила овом покрету и обавезала се да ће прихватити препоруке Европске уније.

01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10, 01.10

Међународни дан старијих особа

Међународни дан старијих особа прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. резолуцијом 45/106, да би се нагласила важност осигуравања животне средине која се може прилагодити потребама и способностима становника треће доби. Он се обележава 1. октобра сваке године. Проглашењем међународног дана старијих особа подстичу се државе да старијим члановима осигурају задовољење њихових потреба и омогуће им учествовање у друштву у складу с њиховим способностима.

16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10, 16.10

Светски дан хране

Светски дан хране (World Food Day, WFD) основали су земље чланице Организације за храну и пољопривреду (FAO) на дванаестој конференцији Организације за храну и пољопривреду у новембру 1979. Одабрани датум, 16. октобар, је годишњица оснивања те организације.У складу са овим датумом, месец октобар је проглашен за Месец правилне исхране. Разноврсна и правилна исхрана постала је тренд у свету, па и код нас, и веома је заступљена као тема разговора у медијима и у свакодневном животу. Овај дан обележава се са циљем подизања свести, ширења информација и знања, али и мобилисања јавног мњења и фондова у корист глобалне борбе против глади.Такође, један од циљева је да се формирају исправни ставови и понашање појединца у вези са здрављем и правилним навикама у исхрани најшире популације, а посебно деце и младих.
Навике у исхрани нашег становништва нису на задовољавајућем нивоу. Више од половине становника Србије има проблем са прекомерном телесном тежином, при чему је 21%гојазно, а 35,1% у предгојазној категорији. У порасту је и број предгојазне и гојазне деце.
Много су већи изгледи за успех едукативних програма о правилној исхрани ако се са њима започне у најранијем детињству.Деца лакше усвајају здраве навике у исхрани, нарочито ако им се представе на занимљив и креативан начин. 
Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) процењује да постоји скоро милијарду потхрањених особа широм света, што значи да је скоро шестина човечанства гладна. 
Промовишесе правилна исхрана као део здравог стила живота и као један од главних фактора превенције хроничних болести. Правилна исхрана повољно утиче на здравље и квалитет живота, спречава масовне незаразне болести, спречава болести и стања који су последица неадекватне исхране, појачава одбрамбене способности, поправља психофизичку кондицију, радну способност и квалитет живота, доприноси усвајању одговарајућих стилова живота.

 


 
17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10, 17.10

Светски дан борбе против сиромаштва

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју.  Према проценама Уједињених нација у свету има више од 2,2 милијарде људи који су сиромашни или су на прагу сиромаштва. Светски дан борбе против сиромаштва обележава се од 1987. године, када се на откривању споменика посвећеног борби против сиромаштва у Паризу окупило око 100.000 људи

 Подаци показују да је најугроженије становништво оно које живи изван урбаних подручја, деца и млади, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. У веома тешком положају налазе се и многочлане породице, самохрани родитељи, као и особе са инвалидитетом и њихове породице. 

24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10

Светски дан развоја информатике

17. маја, 1972, Конференција УН за трговину и развој предлаже мере за ширење информација и мобилизације јавног мњења у односу на проблеме трговине и развоја. То је постало познато као резолуција 3038 (KSKSVII), која је усвојена од стране Генералне скупштине Уједињених нација 19. децембра 1972.
Ова резолуција позива на увођење Светског дана развоја информатике да би се помогло да се људима скрене пажња на развојне проблеме. Следећи циљ манифестације је да објасни јавности зашто је неопходно да се ојачају међународна сарадња и да се пронађу начини да се реше развојни проблеми. Скупштина је такође одлучила да се дан поклопи са Даном Уједињених нација и да тиме нагласи централну улогу развоја у раду УН. Светски дан развоја информација је први пут одржан 24. октобра 1973, а одржан је на данашњи дан сваке године од тада.

24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10, 24.10

Дан Уједињених нација 

Mеђународни празник који се прославља 24. октобра у циљу информисања људи о циљевима, сврси, и достигнућима УН-а.

То је дан сећања када је настала Организација Уједињених нација тог дана 1945. године када је ратификована повеља Уједињених нација од стране свих сталних чланица Савета безбедности и више од половине потписница. Дан представља део недеље Уједињених нација, која траје од 20. до 26. октобра; проглашена је резолуцијом Ун-а, 31. октобра 1947. године.

29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10, 29.10

Међународни дан интернета

Међународни дан интернета, 29. октобар, обелжава се широм света на годишњицу првог слања електронске поруке путем интернета 1969.

Према најновијим подацима у свету је, од укупно 7,6 милијарди људи, њих 4,2 милијарде повезано на Интернет, а велики део њих служи се и неком од друштвених мрежа. Најновији истраживања, откривају занимљиве податке о трендовима употребе Интернета и друштвених мрежа у свијету. Од укупно 7,655 милијарди људи, ово истраживање процењује да је на Интернет на овај или онај начин спојено њих 4,176 милијарди, односно око 55%.

Ипак, забележено је нешто мање корисника друштвених мрежа, њих 3,4 милијарде. Другим речима, 44% свих људи на свету користи неку од друштвених мрежа или других страница из ове категорије. Највише људи, свакако, користи Фацебоок, док су се иза њега сместили YоуТубе и Инстаграм. Ово истраживање такође у друштвене мреже убраја и апликације за дописивање, па су на врло високим местима по броју корисника ЊхатсАпп, Фацебоок Мессенгер и ЊеЦхат.

Нa Интернет се у свету повезује све више људи, па је тако у посматраном периоду од јула до септембра ове године повезано више од 68 милиона нових корисника, док је од прошле године број онлине људи у свијету порастао за 284 милиона. Раст највише долази са тржишта Африке и Азије. У последњих годину дана је тако пораст броја интернет корисника за око 6%, док је број корисника друштвених мрежа повећан за 10%. Што се тиче начина повезивања на Интернет 44,1% људи у свету за то користи рачунар, 51,6% мобилни телефон, а 4,2% таблет. Просечна брзина повезивања на мрежу у свету је 48 мбпс путем фиксне и 23 мбпс путем мобилне мреже.

Половина светске популације, која има приступ интернету, исти користи у пословне сврхе, на радном месту или као фриленсер, како би обавио одређене радне задатке или за потребе едукације.

30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10, 30.10

Светски дан штедње

Светски дан штедње установљен је 31. октобра 1924 године на 1. Међународном конгресу штедионица у Милану, у Италији.

За његово оснивање "одговоран" је италијански професор Филипо Равица, а 29. држава која је била учесница конгреса жељела су да истакну вриједност штедње како за појединце, тако и за укупан економски напредак.

10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11, 10.11

Светски дан науке за мир и развој

Генерална скупштина Унеска утврдила је 10. новембар за Светски дан науке за мир и развој, са основним циљем да нагласи значај одговорног коришћења научних резултата за добробит друштва, као и да подсети да наука мора бити посвећена миру и развоју. Поред тога, овај дан треба да допринесе подизању свести широке јавности о значају науке, научног позива и научних резултата за креирање, одржавање и развој одрживих друштава широм света. Светски дан науке је датум који је предложен на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999, са циљем да се скрене пажња на потребу за новом везом између науке и друштва. Тим поводом је установљен Светски дан науке за мир и развој, који је први пут обележен 10. новембра 2002. године.

13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11, 13.11

Дан љубазности

​Нежности и љубазности нису знаци слабости, већ израз снаге и одлучности.(Халил Џубран)

​​На иницијативу Светског покрета за љубазност, у Токију је 13. новембра 1998. године одржана конференција о љубазности и том приликом је донесена посебна декларација која говори о толеранцији и прихватању различитости.  Тако је 13. новембар изабран за Светски дан љубазности.

Како је наведено у декларацији “овај дан је прилика да размислимо о својим досадашњим поступцима, постављајући се изнад територијалних, културолошких или религијских граница и да схватимо да смо део глобалног друштва, јер нисмо ни бољи ни лошији од припадника других култура, раса или религија“.

Водеће земље у обележавању овог празника су : Канада, Аустралија, Нигерија, Јапан и Саудијска Арабија. Последњих година придружиле су им се Индија, Италија, Сингапур и Велика Британија.

14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11, 14.11

Дан  борбе  против  дијабетеса

Светски дан борбе против дијабетеса обележава се 14. новембра. Иницијативу за његово обележавање покренуле су две организације: Међународна дијабетолошка федерација и Светска здравствена организација 1991, како би упозориле јавност на све већи број оболелих од шећерне болести широм света. Овај датум је изабран у част рођендана Фредерика Бантинга. Овај канадски нобеловац, иначе медицински радник и физичар, заједно са колегом Чарлсом Бестом, први је изложио идеју која је довела до открића инсулина у октобру 1921.

На Генералној скупштини Уједињених нација одржаној 20. децембра 2006. усвојена је Резолуција о дијабетесу, а Светски дан борбе против дијабетеса је уврштен у званични календар УН и од тада се обележава широм света, па тако и у Србији.

16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11, 16.11



 Међународни дан толеранције

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу  – Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - UNESCО) установила Међународни дан толеранције, а државе чланице Уједињених нација (УН) су 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције. Годину дана касније Генерална скупштина УН позвала је чланице да се укључе у обележавање Међународног дана толеранције. За датум празника одређен је 16. новембар. То је дан који треба да нас подсећа на поштовање и уважавање разлика међу људима и народима.

Према Декларацији Уједињених нација, која је усвојена 1995. године у Паризу, толерантност је умеће да се прихвати чињеница да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу. Разумевање и прихватање другачијег мишљења представља  кључну вредност на којој се гради здрав и миран живот унутар заједнице. Унеско је донео бројна међународна акта који се тичу људских права, укључујући Конвенцију о грађанским и политичким правима, Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминација жена, расне дискриминације, Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, као и многе  друге конвенције и декларације.

19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11, 19.11

Међународни дан мушкараца  

Годишњи међународни догађај који се слави 19. новембра. Први пут обележен 1999. године на Тринидаду и Тобагу, овај дан је, с попратним збивањима, стекао потпору многих појединаца и удружења у Аустралији, на Карибима, у Азији, Европи, Африци и Уједињеним нацијама.

Говорећи у име Унеска, директорка Жена и културе мира, Ингеборг Брајнес рекла је о Међународном дану мушкараца: То је изврсна идеја која ће допринети родној равнотежи. Додала је и да ће Унеско врло радо сарађивати с организаторима. Циљеви прославе Међународнога дана мушкараца укључују фокусирање на здравље мушкараца и дечака, побољшавање родних односа, промовисање родне равноправности, те истицање позитивних мушких узора.

То је прилика за наглашавање дискриминације према мушкарцима и дечацима те прославу њихових постигнућа и доприноса, посебно за њихове доприносе заједници, породици, браку и бризи за децу.

20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11, 20.11

Светски дан детета

Међународни дан детета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра. Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана.

Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету. Овај дан се обележава и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.

Дечја права су утврђена Ковненцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.

Основни принципи Конвенције су:

  • право на живот, опстанак и развој,
  • најбољи интерес детета,
  • право на партиципацију
  • право на недискриминацију
21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11, 21.11

Дан телевизије

Светски дан телевизије обележава се 21. новембра.  На генералној скупштини УН која је одржана 17. децембра 1996. године 21. новембар је проглашен „Светским даном телевизије“.  Први Светски телевизијски форум одржан је 21. новембра 1996. године  у Седишту УН. На овом форуму се говорило о порасту значаја телевизије за модерно друштво. Том приликом су позване све државе чланице УН да учествују у глобалној размени програма. Акценат је стављен на теме о миру, сигурности, друштвеном и привредном развоју и побољшању културне размене.

Телевизија је један од најутицајнијих медија који и поред економске кризе медија утиче на формирање јавног мњења.

Реч телевизија први пут је употребљена 1900. године на међународном конгресу у Паризу. Као дан рођења телевизије узима се 25. април 1925. године, када је Британац Берд у Лондону пренео слику лутке из поткровља у радњу у приземљу, где је био монтиран пријемник.

Комерцијална телевизија постала је доступна крајем двадесетих година прошлог века и представљала је средство оглашавања, забаве и вести. Први аналогни телевизијски програм високе резолуције почео је 1936. године у Великој Британији.

Од 1950. године телевизија је постала главни медијум за формирање јавног мишљења.

27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11, 27.11

Међународни дан уздржавања од куповине

Обележавањем овог дана симболично се скреће пажња јавности на негативне последице потрошачког друштва.

Дан уздржавања од куповине (Buy nothing day) одржава се 27., 28. или 29. новембра у више од 65 земаља, а спроводи се кроз 24 часовни мораторијум на куповину и низ јавних акција поклањања и размене старих ствари. Замисао тих акција је скретање пажње јавности на потребу укидања тржишне логике по којој је профит циљ сваке активности, али и укидање отуђености живота у градовима и промоција окупљања на јавним местима као легитимног начина јавног деловања, дружења и забаве.

Смањењем промета, а и профита на тај дан трговци би требало да закључе колико су им важни потрошачи. Уобичајено је да тог дана потрошачи шетају у тржним центрима уз апстиненцију од куповине. У свету се овај дан обележава на различите начине, уздржавањем од куповине, скретањем пажње доносиоцима одлука о ценама на незадовољство својим неравноправним економским положајем на тржишту. Уздржавањем од куповине скреће се пажња на угроженост потрошачких права. 

01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12, 01.12

Светски дан борбе против сиде

Светски дан борбе против сиде обележава се традиционално, сваке године, 1. децембра још од давне 1988. године. Такође, овај празник постао је дан здравља чији је значај добио глобалне размере.

Црвену трачицу 1991. године направила је група уметника како би створила универзални израз разумевања за људе који живе са или су угрожени ХИВ-ом и то да би подигли свест људи и навели их да причају о томе. Одабрали су црвену боју јер је јарка, уочљива, симболизује страст, срце и љубав и у облику је који је једноставно направити. Без обзира на облик или величину црвене трачице, порука коју шаље је иста – то је порука подршке и разумевања за особе оболеле од овог вируса.

Прослављање овог празника представља јединствену, али не и једину прилику да се људи широм света уједине против ХИВ-а, притом пружајући подршку људима који се боре са овом опаком болешћу и њиховим породицама, сећајући се оних који су ту битку, нажалост, изгубили.

Овај проблем није настао за само један дан, тако да не смемо да се понашамо као да ће се та болест искоренити ако водимо рачуна о себи само једном годишње. Све је то дуготрајан процес олакшан све већим научним открићима која доприносе сузбијању сиде.

Ипак, понекад ни све ово малопре наведено није довољно, па је оно што особе заражене ХИВ-ом спречава у вођењу нормалног живота јесте однос околине која и данас показује висок степен дискриминације. Искључење ХИВ позитивних особа из друштвених токова најчешће је последица неинформисаности по питању карактеристика овог вируса.

03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12, 03.12

Дан особа са хендикепом

Међународни дан особа са хендикепом обележава се сваког 3. децембра 1992. године. Тада је  Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом је позвала све земље света да овај дан обележавају као дан подршке и  равноправног учешћа у друштву свих особа са хендикепом. Обележавање овог дана треба да обезбеди да се осветле проблеми и тешкоће са којима се сусрећу особе са хендикепом, међу којима се посебно истичу сиромаштво, висока стопа незапослености и искљученост из друштва.

Више од милијарду људи, или приближно 15 процената светске популације, живи са неким обликом хендикепа. Широм света, људи са хендикепом суочавају се са физичким, социјалним, економским баријерама које их онемогућавају да у друштву учествују у потпуности и као његови равноправни чланови. Упркос  чињеници да су ове особе из социјално најугроженијих слојева друштва, они и даље најчешће остају невидљиви како за своје суграђане, тако и за друштво уопште.  

Како се може прочитати у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права Србије „Стратегија превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила у јуну ове године, препознаје особе са инвалидитетом као и даље осетљиву друштвену групу и међу задацима Стратегије су и стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима; искорењивање односно сузбијање говора мржње и аката физичког и психичког насиља и привођење правди учинилаца таквих аката и радњи; и јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције.”

10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12, 10.12

Међународни дан људских права

10. децембра обележава се Међународни дан људских права, дан када је 1948. године потписана Универзалана декларација о људским правима.

Универзална декларација о њудским правима допринела је да људска права добију значај универзалних права у међународној заједници.

Улога Заштитника грађана, као и осталих институција која се баве људским правима, јесте да својим ангажовањем допринесе пре свега заштити као и унапређењу људских и мањинских права и слобода

Велика зверства и огромни губици људских живота у Другом светском рату проузроковали су усвајање Универзалнe декларацијeу о људским правима, којом је по први пута у историји човечанства признато право свих људи на "живот, слободу и безбедност - без икаквих разлика". Декларацију је усвојила и објавила Скупштина Уједињених нација у Паризу 10. децембра 1948. године. 

"Сва се људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.Она су обдарена разумом и свешћу и треба једна према другима поступати у духу братства." - Овако почиње 1.члан Опште декларације о људским правима.

Овим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека - од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.

Људска права су зaгарантована сваком човеку на основу његовог постојања и она су неотуђива, не могу никоме бити одузета.

Језгро основних људских права сачињавају:

достојанство човека

право на развој особе

једнакост пред законом и равноправност

слобода религије и расуђивања, слобода учења

слобода мишљења

слобода штампе и информација

слобода окупљања, слобода уједињавања, слобода кретања

слобода избора занимања и слобода рада

неповредивост стана, гаранција приватног власништва, гаранција права на наследство

право на азил и петицију ...

УН су 1966. године донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља.